Hamlet je priča o osveti koja je možda poput bilo koje druge – sinova potraga za osvetom za ubistvo svog oca. No, rečeno zapravo nije ništa nije novo. Sve su priče stare i poznate, a upravo ih pripovedanje podiže na nivo remek-dela. Ljubav, požuda i mržnja, ovi nezamenjivi elementi svake priče, iznova su otkriveni u ovom bezvremenskom klasiku. Drama uvlači čitaoca u intiman angažman i Hamletova tragedija postaje tragedija svakog pojedinca. Nijednoj naciji nije strana politička intriga i ljubavni odnosi. Skandali na dvoru su grozničavi, no ne iznenađuju. Rečima „Ima nešto trulo u državi Danskoj„, Šekspir podvlači univerzalnost „truleži“. Danskog kralja ubija njegov brat, koji žudi za krunom i kraljicom. Hamlet, princ, saznaje za ovo i obećava osvetu.
Hamlet je verovatno napisan između 1599. i 1603. godine. Priča se bazira na čuvenoj legendi, ali iako je u potpunosti uklopljena u 16. vek, to je priča koja ima univerzalni domet – kroz vreme i prostor. Šekspir pokušava preneti poruku i misli o postavljanju predstave sa zadnjim sedištem, zbog čega se ova predstava smatra krajnjim izazovom za svakog glumca.
Hamlet je čak ušao u engleski jezik i deo je javnog sećanja – ljudi nesvesno citiraju predstavu. Šekspir uzima staru priču o junaku koji se žrtvuje za pravdu i okreće glavom na bitne stvari. Hamlet teško da je popularni junak – zbunjen je i neodlučan, nesposoban je da glumi i odugovlači. Nešto postiže tek kad ga neka spoljašnja nevolja prisili da reaguje. Preokupiran je mislima o smrti i samoubistvu. Njegov intelekt i erudicija vrlo su neobični za kraljevsku personalizaciju. Nije slab – ali njegove veštine mačevanja gotovo i nisu od koristi, dok je gnev pogrešan. Hamlet nije priča o osveti, to je potraga za identitetom i samoostvarenjem.
Nepotrebno je reći da je stih vrhunski – činjenica da ostaje kod čitaoca u glavi duže vreme dovoljno je svedočanstvo. Šekspir koristi retoriku da prenosi mnoge vrste značenja samo jednom linijom, što svaku liniju čini vrlo intenzivnom i otvorenom za razna tumačenja. Puno korištenje metafora iznelo je ideje o identitetu, ženskoj seksualnosti itd. Zanimljivo je primetiti kako Šekspir tretira ljubav.
O pretpostavkama Hamletove ljubavi prema majci rasprava je koja traje vekovima. Bezvremenska ljubavna veza kraljice Gertrude rastrgnuta je u svetlu krize srednjeg životnog veka. Ali postoje i druge vrste ljubavi koje su dobivale relativno manju pažnju. Izuzetno loš tretman odnosa Hamleta i Ofelije začuđuje se kada se razmatra tragedija Ofelije, koja je veličanstvena koliko i ljubavna priča Dezdemona ili Julije. Filijalna ljubav čini osnovu predstave, a ideje o roditeljskom nadzoru i nametanju pokreću se kao podzemna želja.
Hamlet je promenio način na većina gleda na život. U nemogućnosti objasniti zašto smo se zaljubili u delo koje ima najviše mana u engleskoj literaturi, lako ih prepoznajemo i prihvatamo ih onakvima kakve jesu.
Hamlet prepričano
Delo započinje čuvenom rečenicom “Ima nešto trulo u državi Danskoj”. Tokom dve uzastopne, hladne, zimske noći, noćna straža bila je svedok pojave duha starog Hamleta, bivšeg kralja Danske koji je nedavno umro, a čiji je duh hodao bedemima dvorca Elinor u Danskoj. Čuvari dovode Horacija, učenjaka i Hamletovog prijatelja, princa Danske, da bi svedočio ovom ukazanju. Iako je isprva skeptičan, Horacije vidi duha i odlučuje da prijavi njegovu pojavu Hamletu.
U međuvremenu je krunisan novi kralj Danske – Klaudije, brat starog kralja Hamleta. Klaudije je oženio Hamletovu udovicu, Gertrudu. Gledamo njihovo slavlje u braku i čujemo o pretnji norveškog princa, Fortinbrasa, kojeg Klaudije uspeva izbjeći diplomacijom. Hamlet prisustvuje ovom venčanju; međutim, on je jedva u radosnom raspoloženju. Zgrožen je odlukom majke da se uda za Klaudija tako brzo nakon smrti njegovog oca. Horacije govori Hamletu o pojavi duha, a Hamlet odlučuje da će ga posetiti i pokušati da razgovara s njim.
U međuvremenu, dvorski savetnik Polonije šalje svog sina Laerta u Pariz. Laert i Polonije ispituju Ofeliju (Laertovu sestru i Polonijevu kćerku) o njenoj vezi s Hamletom. Ofelija priznaje da se nalazila s njim. Kažu joj da izbegava Hamleta i odbija njegovu ljubav, naglašavajući važnost zaštite njene čednosti. Ofelija pristaje prekinuti kontakt s Hamletom.
Te noći Hamlet čeka duha koji se pojavljuje još jednom. Hamlet postavlja pitanja duhu koji mu govori da ga prati. Kad su sami, duh otkriva da ga je Klaudije ubio da bi mu ukrao krunu i njegovu ženu. Duh tera Hamleta da obeća da će se osvetiti Klaudiju. Hamlet uzbuđeno pristaje i tera Horacija i stražare da se zakunu da neće otkriti što su videli.
Drugi čin počinje Hamletom koji se ponaša na najneverovatniji i alarmantan način. Klaudije je pozvao dvojicu Hamletovih školskih drugova, Rozenkranca i Gildensterna, da bi otkrili značenje ovog neobičnog ponašanja. Pokušaji Rozenkranca i Gildensterna da otkriju razlog Hamletova ludila graniče s duhovitošću. U međuvremenu, Polonije ima vlastitu teoriju: on smatra da je Hamlet lud zbog Ofelijinog odbijanja njegove ljubavi. Dogovara testirati svoju teoriju šaljući Ofeliju Hamletu i tada, skriven iza tapiserije, promatra njegovo ponašanje s Klaudijem.
Čini se da je Hamletova jedina uteha dolazak grupe glumaca iz Engleske. Hamlet pita glavnog glumca da li mogu izvesti izmenjenu verziju tragedije. Shvatamo da Hamlet planira da upriliči predstavu koja prikazuje smrt njegova oca, da vidi je li Klaudije zaista kriv za njegovu smrt i treba li duhu doista verovati.
U trećem činu, Ofelija prilazi Hamletu kad su očito sami; Klaudije i Polonije skrivaju se iza tapiserije i promatraju njegovo ponašanje. Hamlet se prema Ofeliji ponaša izuzetno okrutno i govori joj da bi trebala da ode u manastir. Kralj odluči da Hamlet nije lud zbog ljubavi prema njoj, već zbog nekog drugog skrivenog razloga.
Hamlet se priprema za predstavu. Nakon što je uputio glumce u izmenjene delove, Hamlet se povlači u publiku, gdje su se okupili Klaudije, Gertruda, Ofelija i Polonije, kao i mnogi drugi. Tokom predstave i Gertruda i Klaudije postaju izuzetno uznemireni, iako iz različitih razloga. Gertruda je uznemirena Hamletovom prikrivenom optužbom da je bila licemerna za ponovno venčanje nakon smrti starog kralja Hamleta, a Klaudije je uzrujan jer je odista kriv za ubistvo svog brata. Klaudije odluči da se mora rešiti Hamleta slanjem u Englesku.
Nakon predstave, Gertruda poziva Hamleta u svoju sobu, nameravajući ga napasti zbog njegovih strašnih insinuacija. Hamlet okreće razgovor na nju, optužujući je najviše za grotesknu požudu, tvrdeći da je tako uvredila oca i njega udajom za Klaudija. Tokom njihovog razgovora Polonije se skriva iza tapiserije; u jednom trenutku misli da će Hamlet da napadne Gertrudu i povika u pomoć. Hamlet mačem probija Polonija kroz tapiseriju, misleći da se tamo skriva Klaudije. Kad otkrije da je upravo ubio „nametljivu budalu“, Hamlet se vraća svom poslu.
Kao što se Gertruda čini uverena u Hamletovo ludilo, tako se duh starog Hamleta ponovo pojavljuje i govori Hamletu da se ne ponaša tako okrutno prema majci te da se seti da je cilj izvršiti osvetu Klaudiju. Gertruda opaža da njen sin razgovara samo sa vazduhom i potpuno je uverena u njegovo ludilo. Hamlet izlazi iz svoje sobe, vukući Polonijeovo telo za sobom.
Nakon dužeg ispitivanja Klaudije uveri Hamleta da otkrije gde je sakrio Polonijevo telo. Potom dogovara da Hamlet odmah krene u Englesku, u pratnji Rozenkranca i Gildensterna. Klaudije piše pismo engleskom dvoru i traži od njih da odmah po njegovom dolasku ubiju Hamleta i pismo daje svojim prijateljima. Na putu do broda, Hamlet prolazi Fortinbrasovu norvešku armiju na putu za Poljsku.
U međuvremenu je Ofelija poludela nakon očeve smrti. Peva detinjaste i jezive pesme i govori besmisleno. Laert se uskoro vraća u Dansku i traži objašnjenje za očevu smrt. Klaudije oprezno smiri mladića i uveri ga da je krivac Hamlet.
Stižu pisma koja svedoče o čudnom obratu koji se dogodio na moru. Hamletov brod u Engleskoj su napali pirati, koji su uhvatili Hamleta i dogovorili da će ga vratiti u Dansku zbog otkupnine. Hamlet šalje Klaudiju pismo u kojem najavljuje njegov skorašnji povratak. Klaudije i Laert odlučuju da Hamleta mora biti ubijen. Odlučuju dogovoriti duel između Laerta i Hamleta u kojem je Laertov mač potajno otrovan kako bi se garantovala Hamletova trenutna smrt. Kao rezervni plan, Klaudije odluči ponuditi Hamletu šalicu vina s otrovom tokom natecanja.
Stižu i tragičnije vesti. Gertruda kaže da se Ofelija utopila dok se igrala kod vrbe pokraj reke.
Peti čin započinje na groblju. Dvoje grobara šali se zbog svog morbidnog zanimanja. Hamlet i Horacije stižu i razgovaraju s njima. Ubrzo, započinje pogreb Ofelije. Pošto postoje sumnje u to je li Ofelia umrla slučajno ili počinila samoubistvo, njenom sprovodu nedostaju mnogi uobičajeni verski obredi. Laert bombastično dramatizira svoju tugu, potičući Hamleta da se otkrije i izjavi svoju jednaku tugu gubitkom svoje nekadašnje voljene. Nakon kratke prepirke Hamlet i Laert odlaze.
Kasnije Hamlet objašnjava Horaciju da je otkrio Klaudijevu zaveru da ga ubije u Engleskoj i falsificirao novo pismo u kojem je dogovorena smrt Rozenkranca i Gildensterna. Dok razgovaraju, Osric, smešni dvoranin, prilazi i predlaže duel između Laerta i Hamleta. Hamlet na kraju prihvata ovaj izazov.
Borba započinje tako da je Osric glavni sudija. Hamlet pobedi u prva dva kola, zbog čega je Klaudije pribegao otrovanom piću. Hamlet odbija vino. Umesto njega, Gertruda nazdravlja svom sinu i pije vino iz otrovane šalice. Nakon što počne treći krug takmičenja, Laert ga napada i ranjava. Hamlet uzima Laertov mač i ozleđuje Laerta. Upravo tada Gertruda pada. Govori da je otrovana. Laert, koji također umire, ispoveda cijelu zaveru Hamletu, koji napokon mačem napada Klaudija, a zatim i tera da popije otrovano vino. Hamlet također umire. Zamoli Horacija da objasni masakr svim gledaocima i ispriča njegovu priču.
Fortinbras dolazi na dvor, prateći neke engleske zvaničnike koji donose vest o smrti Rozenkranca i Gildensterna. Uz sve neposredne mrtve Dance koje tamo ugleda, Fortinbras traži svoje pravo na krunu. Dogovara da Hamlet primi vojnu sahranu sa svim počastima koje zaslužuje.
Vilijam Šekspir biografija
Vilijam Šekspir rođen je u Stratfordu na Ejvonu 23. aprila 1564. godine na dan Sv. Đorđa. Njegov otac bio je uspešan lokalni biznismen, a majka Meri, ćerka zemljoposednika. Relativno bogata, verovatno je porodica omogućila Vilijamu obrazovanje, iako nema dokaza da je pohađao univerzitet.
Godine 1582. Vilijam, star samo 18 godina, oženio se starijom ženom po imenu En Hatavey. Imali su troje djece, Suzanu, Hamnet i Đudit. Njihov jedini sin Hamnet umro je u dobi od samo 11 godina. Nakon njegovog braka informacija o životu Šekspira je malo, ali čini se da je najveći deo svog vremena proveo u Londonu – pišući i glumeći u svojim dramama.
Zbog nekih dobro urađenih ulaganja Šekspir je uspio da obezbedi solidnu finansijsku pozadinu, Osiguravajući si dovoljno vremena za pisanje i glumu. Smatra se da je tokom 1590-ih napisao većinu svojih soneta. To je bilo vreme plodnog pisanja i njegove su drame razvile interes i polemiku. Njegove rane drame bile su uglavnom komedije (npr. Mnogo vike ni oko čega, San letnje noći) i istorijska dela (npr. Henri V ).
Do ranog sedamnaestog veka Šekspir je počeo pisati predstave u žanru tragedije. Ove predstave, poput Hamleta, Otela i kralja Lira, često zavise o nekoj pogubnoj greški ili nedostatku glavnog lika i pružaju fascinantan uvid u mračnije aspekte ljudske prirode. Te kasnije predstave smatraju se Šekspirovim najboljim ostvarenjima.
Najpoznatija dela: Romeo i Julija (1593.), Tit Andronik (1594.), Hamlet (1602.), Otelo (1604.), Kralj Lir (1605.), Magbet (1606.)
Šekspir je umro 23. aprila 1616. godine u Stafordu, a sahranjen je u crkvi sv. Trojstva dva dana nakon smrti.